Упутство за израду матурских радова

Датум објаве: 26.03.2024.

Матурски рад је стручни рад који ученик четворогодишњег средњег образовања израђује на изабрану тему уз помоћ наставника – ментора. Сваки ученик има свог ментора који га води и усмјерава кроз израду рада. Ментор га упућује на изворе информација, било да су то књиге, стручни часописи, каталози, збирке прописа, препоруке, енциклопедије или друго. Поред штампаних издања, ученици могу користити и садржаје са интернета. Тачност ових података треба узимати са резервом и уколико је могуће, обавезно их провјерити. Након прикупљања материјала, који ће се користити за израду матурског рада, ученик приступа проучавању материјала, прављењу биљешки, разради теза, структуирању свог рада, писању и техничкој обради. Наравно, све ово се одвија уз сталне консултације са ментором.

Упутство за израду матурских радова има за циљ да олакша овај посао ученицима и менторима, као и да стандардизује изглед свих матурских радова у школи.

Пошто дио израде који се односи на струку мора остати под надзором ментора, ево упутства како да ученици самостално напишу и технички обраде свој рад.

Матурски рад се састоји од:

  • насловне стране,
  • садржаја,
  • увода,
  • разраде,
  • закључка,
  • прилога,
  • библиографије или пописа литературе,
  • стране за упис података са одбране рада и
  • уколико је потребно, електронску верзију матурског рада.

Насловна страна је тачно дефинисана – шта се пише на насловној страни и гдје. Назив школе и сједиште се пишу горе на средини. „Предмет“ се пише испод лијево. „Ментор“ се пише у истом реду десно. У наредном реду се пише назив предмета из којег се пише матурски рад и десно се пише име и презиме ментора и титула. „Матурски рад се“ пише на средини стране а испод се пише „тема“ тј. наслов матурског рада. На дну стране лијево, се пише „кандидат“-име и презиме ученика, „одјељење“ и „школска година“.

Садржај се ставља на почетку рада, након насловне стране а прије увода. Садржи наслове и поднаслове, који се најчешће обиљежавају арапским бројевима и број стране на којој се наслов налази. Уколико су наслови и поднаслови форматирани одређеним стиловима, може се искористити могућност аутоматског прављења садржаја.

Увод је први стручни дио рада. Обухвата једну до двије стране текста. Има за циљ да пробуди интересовање читаоца и да га прелиминарно упозна са тематиком која се обрађује у раду. Објашњава организацију рада, шта које поглавље обухвата, зашто је рад конципиран на тај начин и слично. Може да садржи разлоге зашто се ученик опредјелио за конкретну тему и његов став о теми.

Разрада слиједи након увода и почиње на новој страни. Представља главни дио рада у коме се тема детаљно и документовано развија. У разради се износе чињенице, информације, подаци, запажања, идеје и слично. Разрада се обично дијели на више поглавља. Поглавље се може дијелити на мање цјелине (подпоглавља) и на одјељке (параграфе). Мора се водити рачуна да развој теме буде добро структуиран и логичан. Текст се може употпунити примјерима, табелама, графиконима, цртежима, фотографијама, али само ако ови елементи боље објашњавају или представљају дати текст. Уколико се убацује слика, испод ње треба да стоји број слике и назив (нпр. Слика 1.). Нумерисање слика омогућава лако позивање на слику у самом тексту. Исто важи и за графиконе, шеме, формуле, примјере. За разлику од претходно наведеног, нумерација табела се врши изнад табела.

Некада је потребно цитирати ријечи неког аутора, како би се истакла његова мисао. Цитати се стављају под знацима навода и обиљежавају бројевима иза наводника. У фуснотама се наводе тачни подаци о дјелу одакле је кориштен цитат (име аутора, назив дјела, издавач, мјесто и година издавања, број стране са које се преузима цитат).

Закључак се обично пише на једној страни. Садржи најбитније елементе који су наведени у раду. У њему се износе и запажања до којих је ученик дошао проучавајући дату тему, оцјене стања, правци даљег развоја. По правилу закључак не садржи табеле, илустрације и цитате.

Додатак или прилог није обавезан дио рада. Као прилог се могу ставити веће табеле ( које се проститу преко више страна), копије докумената или образаца, статистички подаци, изворни код, илустрације. Уколико је нешто стављено као прилог, оно мора бити споменуто у самом раду и коментарисано (нпр. Види Прилог 1). Прилози се обиљежавају бројевима (Прилог 1, Прилог 2) или словима (Прилог А, Прилог Б) и почињу на новој страни рада.

Библиографија или литература је списак кориштених извора података, штампаних и електронских. Списак је уређен по азбучном реду а садржи презимена и имена аутора, називе извора (књига, стручних часописа, ...), издаваче, године и мјеста издавања. Уколико дјело има до три аутора, онда се сви наводе, а ако дјело има више од три аутора, наводи се први аутор и ставља се скраћеница и др., која указује да има више аутора. У случају да се користи интернет као извор информација, наводи се адреса почетне. Потребно је написати и датум приступа конкретној web страници (будући да се садржаји на интернету мијењају из дана у дан).

Страна за упис података са одбране рада је последња страна матурског рада. Садржи датум предаје рада, датум одбране рада, имена чланова испитне комисије, простор за коментар и оцјену рада.

Матурски рад треба да представља складну, јасну, логичку и добро структуирану цјелину. Мисли треба пажљиво упаковати реченицу а реченице у пасусе. Пасусе треба нагласити увлачењем првог реда или додавањем празног простора изнад и испод. Свака реченица у пасусу, као и сваки пасус, мора се односити на образлагање теме матурског рада. Рад треба писати језиком примјереним научноистраживачком раду, односно треба избјегавати есејни стил. Није пожељна употреба архаизама, локализама, сленга и сл. Посебну пажњу треба обратити на правопис, интерпункцију и грешке у куцању.

Ево и неколико савјета:

  • иза сваке ријечи и знака интерпунције (тачка, зарез, упитник, узвичник, двије тачке, тачка зарез) треба ставити један размак;
  • знакови интерпункције пишу се одмах иза ријечи које им претходе, као и знакови који слиједе након броја (%, 0 );
  • ознаке мјерних јединица и ознаке валуте се одвајају једним размаком од броја који им претходи;
  • наводници на почетку навода се пишу уз ријеч која слиједи а на крају уз ријеч која претходи;
  • иза ријечи, прије објашњења у загради, иде један размак а након отворене заграде текст се куца без размака између заграде и ријечи. Затворена заграда иде одмах послије последње ријечи загради. Након затворене заграде куца се или знак интерпункције или размак ако слиједи ријеч;
  • када се ради о сложеници цртица се пише заједно са ријечима између којих стоји (нпр. друштвено-економски) а одвојено ако се користи у неку другу сврху.

Текст на страници треба да буде удаљен по 2,5 cm од горње и доње, 3 cm од лијеве и 2 cmод десне ивице папира А4 формата (297х210 mm). Свако поглавље треба почети на новој страни. Странице нумерисати по средини или са десне странице, на врху или на дну странице. Уколико се користе фусноте, нумерацију треба поставити на врху због прегледности. Насловна и страница са садржајем се не нумеришу. За писање рада треба користити стандардне фонтове (Times New Roman, Courrier, Arial и сл.), величине 12 тачака. Проред између редова је 1 или 1,5 у зависности од фонта који се користи. Да би се нагласиле кључне ријечи слова се могу подебљати, искосити или подвући.

Пошто за писање матурског рада користимо рачунаре, треба искористити све предности и могућности дигиталне технологије, као што су аутоматско креирање садржаја, дефинисање стилова наслова, поднаслова и сл. За све оне који су заборавили користити ове опције MS Word-a на интернету постоје бројни текстуални и видео туторијали, тако да се лако могу подсјетити.